Njihov početak...

Prema drevnim egipatskim i kineskim rukopisima, eterična ulja su se koristila  za lečenje mnogo, mnogo pre nove ere što ih čini najranijim poznatim lekovima ali i nečim što se često smatralo vrednijim od zlata.

Srećemo se sa njima i u Bibliji: tamjan i miro. Trojice mudraca  su  (pored zlata) tim dragocenim   uljima  darovali  Isusa Hrista na rodjenju. Znanje mudraca o moćima tih ulja, pre dva milenijuma, izvan je našeg poimanja  i ostavlja nas bez daha. Danas je već  uveliko dokazano snažno imunostimulativno dejstvo eteričnih ulja.

Postoji još mnogo dokaza da je vrednost eteričnih  ulja  u starijoj istoriji bila dobro poznata. Šta se dogodilo sa tim, za čoveka, dragocenim  informacijama? Tokom mračne istorije civilizacije i spaljivanja Aleksandrijske biblioteke, te tvrđave  ljudskog znanja,  većim delom su izgubljene i informacije o značaju  eteričnih ulja za ljudsko zdravlje. Tek je kroz kozmetičku  industriju  dragocena nauka  o eteričnim uljima doživela svoje ponovno rodjenje.

Možemo li da zamislimo  koju snagu ona nose, imajući u vidu da  proizvodnja  najfinijih ulja zahteva nekoliko stotina kilograma biljaka  da bi se izdvojio 1 litar  eteričnog ulja?  Na primer, za 1 litar ulja od lavande potrebno je oko 200 kg  lavande a za 1 l ulja od bugarske ruže 5.000 kg latica ruže.

Eterična ulja i način na koji ona deluju kriju mnoge tajne. Njihova efikasnost  ne može u potpunosti da se shvati bez  uzimanja u obzir njihovih frekvencija. Godine 1992, Brus Tainio sa Univerziteta Istočni Vašington pušta u pogon  uređaj za praćenje frekvencija  eteričnih ulja i njihov efekat na energiju  čoveka.

Brus Taino je utvrdio da je prosečna frekvencija zdravog ljudskog tela u rasponu izmedju 62 do 68 MHz. Padom  ispod 62 MHz, kompromituje se imuni sistem čoveka. Naime na 58 MHz se javljaju simptomi gripa, na 55 MHz  kandida buja, na 52 MHz  virus mononukleoze  a vrednosti od 42 MHz su podloga za razvoj malignih oboljenja.  Uređaj je sertifikovan pa se koristi i u današnje vreme.

Prema tome, svaka bolest vezana je za sniženje frekvencije tela a supstance sa visokom frekvencom  pokreću unutrašnje mehanizme odbrane i imaju ozdravljujući efekat.
Mogućnost merenje frekvencije nameće važno pitanje: šta mislimo, osećamo, jedemo, udišemo i apsorbujemo?

Zašto je  to tako?

 Ubrzan, stresan način življenja  vrlo često izbacuje čoveka iz optimalnog frekvencijskog opsega. Razlozi za tu pojavu su sve prisutniji:

  1. Ponesen talasom stresnih dogadjaja, čovek ne uspeva da se odupre negativnim emocijama i ograničavajućim mislima. Merenja su pokazala da  negativne misli  smanjuju  frekvenciju  za 12 MHz dok je pozitivne misli povećavaju za 10 MHz. Možemo sami zaključiti šta se dešava u našem organizmu ako dopustimo da oni prvi preuzmu primat tokom dužeg vremenskog perioda.  Ovde je mesto da se navedu merenja  odredjenih pozitivnih emocija koja  u poslednje vreme pokazuju  tendenciju osiromašenja. Sa vrlo visokim frekvencijama su ljubav, inspiracija, kreativnost, radost, opraštanje, molitva...
  2. Drugi razlog leži u izboru hrane koje konzumiramo. Činjenica je da je opšteprihvaćeni  način ishrane često vezan za unos namirnica sa vrlo niskom frekvencijom. Samo jedan primer – mnoge industrijski preradjene vrste hrane  nemaju merljivu frekvenciju.
  3. Elektromagnetna zračenja vezana za tehnološki i informacioni  razvoj (EMF)  su bukvalno napravila mrežu. Ona je nevidljiva ali je svuda oko nas i čovek se, potpuno nezaštićen, nalazi pod njenim uticajem koji  dovodi do  haosa  u njegovom energetskom polju.

Sve navedeno  smanjuje  frekvenciju  tela  a time  slabi i njegova  prirodna sposobnost da se čisti i balansira. Utoliko je veća šansa za pojavu blokada  i razvoj  hroničnih bolesti pa i tumora.Čoveku današnjice je preko potreban izvor sa višem frekvencijama  kako bi se održao u stanju dobrog zdravlja.

Frekvencije eteričnih ulja počinju na 52 MHz i penju se do 500  MHz, što je frekvencija  ulja od bugarske ruže. Eterična ulja poseduju najveću frekvenciju  medju prirodnim supstancama  poznatim čoveku.

Redovan kontakt sa njima (a mogu se koristiti na više načina), uz dobru oksigenaciju, stvara energetsku podlogu za telesno i emocionalno zdravlje i dobrobit.


Filozofija dr Edvarda Baha,

engleskog lekara, interniste, bakteriologa i homeopate.

Vodjen ogromnom ljubavlju prema prirodi i jake intuicije, nakon višegodišnjeg istraživanja i mnogih odricanja, ubedjen da u centru stoji bolestan čovek a ne sama bolest, dr Bah razradjuje sistem od 38 vrsta cvetnih esencija. Svaka od njih odgovara osnovnim psihičkim karakteristikama čoveka i ako su pravilno kombinovane – vraćaju harmoniju organizmu na svim nivoima.

Duboko je verovao da je čovek s jedne strane neponovljivo biće a sa druge deo ukupne kreacije, neraskidivo povezan sa višim energetskim vibracijama kojima smo dali različita imena: „univerzalni princip“ , „kreativna snaga“, „viša inteligencija“ ili jednostavno Bog.

Dr Bah je smatrao da postoje izvorni potencijali ljudske duše koje je nazivao dobročiniteljima naše više prirode: smirenost, moralna snaga, hrabrost, skromnost, istrajnost, mudrost, radost. I ako se oni tokom života potiskuju, njihovo mesto zauzimaju suprotne osobine i emocije – gordost, agresivnost, mržnja, egoizam, pohlepa… Upravo su oni za dr Baha pravi uzroci bolesti.

Drugim rečima, smatrao je da bolest nastaje kada čovek živi u neskladu sa zahtevima svoje duše i sa univerzalnim energetskim principima. Smatrao je da je bolest u svojoj suštini posledica sudara izmedju razuma i duše i da je i jednom i drugome potrebno izlečenje. Prema dr Bahu, bolest je poučna ako se prevaziđe na pravi način i ako nam tokom tog procesa pomogne da osvestimo svoje greške i da ih eliminišemo. Jedino se kroz to odigrava istinsko ozdravljenje.

Svaka od njegovih izabranih samoniklih biljaka odslikava odredjeno stanje, emociju ili vibraciju i uz pomoć svojih visokih frekvencija omogućava pristup do duhovne suštine čoveka. Ove biljke brišu nedostatke karaktera i nepoželjna emocionalna stanja koja predstavljaju izvor patnje. Poput uzvišene muzike daruju unutrašnji mir. Ne deluju direktno na fizički problem, ali njihov visoki energetski potencijal prodire u više čovekovo JA – u prostor gde se bolest topi kao sneg na suncu.

Ne postoji istinsko zdravlje bez duševnog spokojstva i osećanja unutrašnje sreće.


Dileme više nema! Sve u Univerzumu treperi, vibrira, emituje svoju karakterističnu frekvenciju. Mi smo deo te sveprisutne pojave. Sakriven u svakoj našoj ćeliji, taj suptilni frekvencijski ples ostaje neprepoznat i daleko od naše svesti.

Već se zna da zdravo telo vibrira na višim frekvencijama, a da bolest nastaje kada se frekvencija spusti ispod određenog nivoa. I zato: telesno zdravlje zahteva podignut nivo vibracija čitavog organizma.

Na kojoj frekvenciji vibriramo?- pravo je pitanje za svakog.

Može li pojedinac svesno da podesi vlastite vibracije na viši nivou i na taj način aktivno kreira svoje zdravlje i dobar unutrašnji osećaj? Odgovor je – MOŽE.

ELIKSIRI VISOKIH VIBRACIJA su najprirodniji način za izlazak iz stanja niskog vibratornog nivoa.

U stresnim, užurbanim životnim okolnostima, eliksiri su one preko potrebne prečice i brza, prava rešenja da se dosegne viši energetski nivo


Tradicionalna kineska medicina (TKM) ima istoriju dugu oko 5.000 godina. Prvi pisani podaci potiču iz vremena dinastije Han (206-220 n.e). Reč je o čuvenoj knjizi Huang Di Nei Jinga, Kanon o unutrašnjem žutog cara, na čijim postulatima se i danas zasnivaju učenja tradicionalnog načina lečenja. Tokom g vremena, TKM se razvila u jedinstven i integralni medicinski sistem. Zbog visoke efektivnosti i mogućnosti prevencije oboljenja, ima ravnopravno mesto sa zapadnom konvencionalnom medicinom u kineskom sistemu javne zdravstvene zaštite, ali se isto tako sa veoma velikim uspehom primenjuje u zemljama širom sveta.

Kineska medicina je spoj primene brojnih tehnika i teorijskih postavki čiji su koreni u drevnoj kineskoj filozofiji – taoizmu u kome je veoma bitna usklađenost čoveka sa prirodom. Postoji verovanje da je čovek nalik mikrokosmosu u okviru makrokosmosa i da su procesi koji se dešavaju u našem telu nerazdvojivi i pod uticajem istih sila koje vladaju Univerzumom. Zato je važno uskladiti svoj način života, ishrane, ponašanja sa godišnjim dobima. Takodje, smatra se da svaki čovek raspolaže samoisceljujućom snagom, koju je potrebno osloboditi, odnosno usmeriti.

Osnovne oblasti kineske tradicionalne medicine su: akupunktura i moksibustija, fitoterapija, tuina (masaža), dijetologija kao i vežbanje (ći gong je jedna od mogućnosti)

Akupunktura i moksibustija danas su najpoznatije i najčešće primenjivane. Akupunkturu je od 1978. godine službeno priznala i Svetska zdravstvena organizacije. U etimološkom smislu naziv akupunktura potiče od latinskih reci acus - igla i punctura - ubod. Godine 1972, Svetska zdravstvena organizacija definisala je listu od 43 oboljenja kod kojih se postiže efikasnost u lečenju akupunkturom. Posle 40 godina ta lista je proširena i danas postoji više od 300 indikacija kada se ona može primeniti.

Akupunktura se uspešno primenjuje kod bolesti respiratornog, digestivnog, ginekološkog, neuromišićnog sistema (neurogena bešika, interkostalna neuralgija, cervikobrahijalni sindrom, išijas (lumbosakralni sindrom), smrznuto rame, akutni kolitis, hronični kolitis, konstipacija (zatvor), dijareja (proliv), obična prehlada, akutna upala krajnika, akutni bronhitis, astma...)

Akupunktura se ne sprovodi kod: veoma starih i iscrpljenih osoba, akutnog pijanstva, akutnog trovanja, kod otvorenih rana i povreda…

Kineska fitoterapija (upotreba bilja) značajan je deo kineske tradicionalne medicine.

U zvaničnoj kineskoj Materi Medici postoji više od 6.500 registrovanih lekova, a smatra se da je u aktivnoj upotrebi oko 500 vrsta. Lekar nakon pregleda pulsa, jezika i razgovora s pacijentom, obično prepiše mešavinu biljaka prema potrebnoj medicinskoj recepturi (formuli leka). Biljke se kuvaju najpre u bolnicama ili klinikama, ali kako je kod Kineza posvećenost sopstvenom izlečenju bitna (i sve je energija), smatra se da je uspešnost leka veća ako ga pacijent sam sprema kod kuće. Postoje klasične recepture koje čine osnovu prepisivanja leka, a zavisno od pacijenta određene biljke se dodaju ili oduzimaju. Pravilne doze biljaka su ono što čini tajnu uspešnog prepisivanja leka, ali se biljni preparati mogu naći u apotekama u obliku tableta, kapsula, tinktura, praškova...

Dijetologija je prepisivanje određenog načina ishrane (koje namirnice izbegavati, a koje konzumirati, kako ih pripremiti) prema konstituciji pacijenta i nakon pregleda i uspostavljene dijagnoze. Ali ono što je mnogo značajnije, Kinezi dosta dovode u vezu spoljašnje kretanje jina i janga sa promenama u našem telu, na primer, smenom godišnjih doba. Postati ih svestan i živeti u skladu s njima, jedno je od načela preventive bolesti.

Ći gong je drevna kineska veština gde se skladom pokreta i disanja postiže balans uma i tela. Vežbanjem ći gonga poboljšava se fizička kondicija tela, imunitet, a vežbe ujedno pokazuju dobre rezultate u tretiranju visokog krvnog pritiska, anksioznosti, depresivnosti, stanja hroničnog umora, bolova u različitim delovima tela... Veoma je popularan u Kini i deo je kulturne baštine.

Tuina je vrsta kineske masaže, gde se tačno utvrđenim pokretima (manuelnim pritiskom) stimulišu meridijani, akupunkturne tačke većih i manjih mišićnih grupa. Time se uklanja zastoj i uspostavlja neometani protok ćija.

Tuina je najprikladnija za ublažavanje hroničnih bolova, poremećaja mišićno-koštanog sistema i stresa koji utiču na organe za varenje ili respiratorni sistem.

POMOĆNE TEHNIKE KINESKE TRADICIONALNE MEDICINE

(kupiranje, gvaša i moksibustija )

Pomoćne tehnike kineske tradicionalne medicine  (kupiranje, gvaša, moksibustija)  imaju za cilj uklanjanje uzroka već nastalog oboljenja, ali prvenstveno se koriste za prevenciju. U novije  vreme, jako je rasprostranjena njihova upotreba u tretmanima lepote. 

Kupiranje  (ventuze)

Kupiranje (tretman čašama) je drevna tehnika koja se u različitim formama javljala među mnogim nacijama. U Kini se ova tehnika primenjuje hiljadama godina. To je jednostavna i efikasna terapeutska tehnika koja se koristi sama ili u kombinaciji sa akupunkturom, moksibustijom, čašama ili biljem.  Postavljenjem  čaša na određene akupunkturne tačke, kao i pomeranjem čaša duž meridijana tela, određenog pravca i brzine, dovodi se do uspostavljanja neometanog protoka ćija i krvi kroz telo. Takođe dovodi i do uklanjanja tzv. “šest patoloških faktora”: hladnoće, toplote, vreline, vetra, suvoće, vlage.

  • Tehnika pored terapeutskog ima i dijagnostički značaj jer pojava određenih boja na krugovima ukazuje na prisutnost i lokalizaciju patološkog faktora.
  • Redovno izvođenje ove terapije ima efekat prevencije oboljenja, a naročito izvođenje tokom smene godišnjih doba dovodi do očuvanja i unapređenja zdravlja.
  • Mnogobrojne su indikacije za primenu ove tehnike: glavobolje, vrtoglavice, kašalj, astma, bol u mišićima, povraćanje, neredovna stolica, dijareja, istegnuća, prehlada...
  • U tretmanima lepote i podmladjivanja, tehnika se koristi na licu kao i u tretmanima mršavljenja i skidanja masnih obloga na stomaku, kukovima, rukama...

Guasha (Gvaša)

Gvaša (guasha) je tretman koji se može raditi zajedno ili odvojeno od ostalih tehnika kineske tradicionalne medicine. Gva (gua-) se odnosi na pokret prevlačenja po koži, ša (sha) na pojavu crvenkastih, tačkastih promena na koži nakon izvođenja tretmana. Na Istoku je  poznat i kao tretman lepote zbog neverovatnih rezultata koje donosi kod sprečavanja i lečenja znakova starenja kao što su: bore, tamni krugovi oko očiju, nadutost lica, gubljenje tonusa kože…

Pored efekata koje donosi na nivou tela, kao što su otklanjanje stagnacije u protoku ćija i krvi, smanjenje bolova i otklanjanja toksina, tehnika je poznata i kao prirodno zatezanje lica.

Posle uzrasta od 20 godina, organizam žene proizvodi oko 1% manje kolagena u koži svake godine tako da koža starenjem postaje tanja  i krhka.

Tehnika gvaše aktivira više nivoa: fasciju mišića leđa, lica, mišiće i različite slojeve kože, limfnih sudova, vezivnih tkiva i tetiva, što naročito ima uticaj rezultat kod podmlađivanja kože.

Rezultati su vidljivi već posle prvog tretmana:

-skoro trenutan osećaj opuštenosti, nestanak bola i umora

- povećavanje lokalne cirkulacije krvi i limfe što doprinosi boljoj cirkulaciji celog organizma

-poboljšanje imuniteta i povećanje odbrambenih snaga organizma,

a u tretmanima lepote naročito:

-smanjuju se  akne, rozacea i brazde na koži,
-sa ponovljenim tretmanima mogu se znatno smanjiti bore,
-usporava se formiranje kesica  i tamnih krugova ispod očiju,
-postiže se sjaj i sveži izgled lica
-smanjuju se staračke pege i promena boje kože
-gvaša olakšava odvod limfne tečnosti iz lica i vrata

Efekat podmlađivanja se postiže aktivacijom fibroblasta što dovodi do pojačane produkcije kolagena i elastina.

Moksibustija

Moksibustija je oblik toplotne terapije u kineskoj medicini, gde se zagrevanjem određenih akupunkturnih tačaka i meridijana  utiče i na zagrevanje i jačanje ćija (vitalne energije) celog tela. Ovim postupkom se slabe i odstranjuju patogeni faktori iz našeg tela.

Štapići mokse su napravljeni od mlevene pa presovane pelinove vune. Pelin (Artemisia vulgaris) se pokazao kao najbolja trava čije ravnomerno sagorevanje oslobadja suvu toplotu ujednačene temperature i na taj način omogućava preciznu terapijsku dozu.
Najpoznatija je upotreba mokse na akupunkturnoj tački ST 36, Su Zan Li , što doprinosi jačanju imuniteta i poboljšanju rada digestivnog, respiratornog, ginekološkog sistema…

Meridijani  su kanali  ili putanje kojima ći energija (elektromagnetna energija, prirodna energija) kruži ljudskim telom i za 24 sata napravi jedan krug. Dele se na regularne i ekstra kanale. Povezani su sa unutrašnjim organima.

Ći (Qi, 气) označava energiju koja ispunjava ceo Univerzum. Kod čoveka, pojam ćija podrazumeva vitalnu energiju koja kruži telom po  definisanim putanjama, tj.  meridijanima  (akupunkturnim kanalima), snabdeva vitalnom energijom sve delove našeg tela i drži ih u balansu potrebnom za održavanje zdravlja.